ПРВИ СУСРЕТ СА РАЧУНАРОМ ИЛИ КАКО САМ ПОСТАЛА СПИСАТЕЉИЦА
Ноћима сам се борила са несаницом. Светло у мојој соби горело је до ситних сати. Пред зору бих га гасила и са забринутошћу ређала мисли, које су се у мојој глави ројиле и из ноћи у ноћ постајале све бројније, толико бројне да би се читаве песме и приче од њих могле саткати. Почела сам ди их записујем.
Једном смишљене у ноћи, речи би се до јутра деформисале и добијале сасвим другачији облик од оног који сам замислила.
Онда сам набавила рачунар.
У почетку су прсти неспретно набадали по тастатури док нисам увежбала технику куцања. После тога, приче су ницале једна за другом као печурке после кише.
Зашто своју причу не бих поделила са другима? Послала сам је на адресу књижевног сајта и већ наредног дана та иста прича објављена је на блогу, који је своју делатност из дана у дан непрестано ширио.
Једнога дана аутор сајта одлучио је да од најуспешнијих прича објави књигу. Нестрпљиво сам ишчекивала да видим њен садржај.
Неколико месеци касније, поштар је закуцао на моја врата и донео ми изненађење у виду књиге са мојом причом међу корицама, коју ћу заувек чувати као најдражу успомену.
