четвртак, 30. мај 2019.

PROLEĆE 1999.

Jutros su svi mediji u Srbiji objavili dolazak proleća. Ono je tu, svuda oko nas i u nama. Kroz tmurni oblak stidljivo se probija sunčev zrak i zaslepljuje me nekim nesvakidašnjim, bolesnim, bledilom, kao da sluti nevolju što nam se sprema. U krošnji drveta zacvrkuta prva lasta, a negde iz daljine odjeknu pucanj. Ljudi se jutros nekako nervozno kreću jer svuda na gradskim ulicama odjekuju sirene, koje najavljuju početak vazdušne opasnosti. Rat je...
A duboko u šumi, između starih stabala, izvire potok – bistar, hladan, željan sunčevog zraka. Polako se spušta niz blage brežuljke i dospeva na ravnicu, prepunu raznobojnog cveća. Bledi sunčevi zraci spuštaju se na tihu vodu i presijavaju u hiljade boja. Potok izlazi na čistinu, gde se uliva u reku.
Reka... Svi kažu da je većim delom mirna i tiha. Ona veoma ujednačeno teče i čini se kao da hoće da ubrza tok i konačno stane. Ipak, njen put je dug. Sunce koje trenutno sija samo prividno izgleda lepo i čini se da nikad neće zaći za oblak. Međutim, laki povetarac, koji deluje uspavljujuće, ne traje dugo. Nebo ubrzo prekrivaju mutni oblaci. Počela je igra sunca i kiše, igra ptica, igra leptira... Za nekoga ona može biti veoma opasna. Prolećna igra se pretvorila u borbu za opstanak. Treba živeti, a život je jedna od najopasnijih igara. Treba istrajati u svemu.
Ovog krvavog proleća i nebo se sažalilo na nas. Iz tmurnih oblaka potekoše prve kapi prolećne kiše. Reka iznenada ubrzava svoj tok.
Preko nje je izgrađen most, jedna od neprolaznih ljudskih tvorevina. Priča o mostu, ma koliko bila specifična, ne može se izdvojiti u celinu nezavisnu od ljudskih sudbina. Most je veza između ljudi iz raznih vremena. Jedino on odoleva vremenu i kao nemi svedok sve prati.
Ovih dana mostovi su česta meta neprijateljskih napada. Uprkos svemu, reka i dalje mirno teče. A gore na mostu, svakodnevno prolazi reka ljudi. Čuju se uznemireni, brzi koraci. Svakim novim korakom sve smo bliži smrti. Možda će priča o nama ostati u nečijem sećanju. Možda će je reka odneti sa sobom.
Reka nosi uspomene i sećanja, ali odnosi i ljudske živote. A život prolazi... Kazaljke se lagano pomeraju. Sat i dalje isto otkucava: tik-tak...