Pesma

МОЈ ЖИВОТЕ

Кад ме сломе самоћа и туга,
Тамна ноћ кад постане ми дуга,
Одлазим у оближњу кафану
Да у црном вину лечим рану.
Онда кад ме ракија убије
И кад срце моје се опије,
Тамбурашу тада даћу пару
Да засвира ону моју стару.
У кафани дочекаћу зору,
Јер никога нема на прозору
Да ме чека и да ми се нада,
Да због мене сав у очај пада.
Зато живот ја овакав живим,
Зато сваком дану сад се дивим,
Јер знам да је живот само један,
Мој животе, ала си ми вредан.