Природа која нас окружује пуна је разноврсног биљног и животињског света. У њој влада савршена хармонија. Човеку се пружа прилика да ужива у природним лепотама, али и да природу прилагоди својим потребама. Данас, међутим, то искоришћавање природног богатства често превазилази дозвољене границе.
У потрази за бољим условима живота, људи све више усавршавају средства за рад, граде фабрике, али у тој градњи иду и против самих себе. Фабрички дим загађује ваздух који удишемо, а некада бистре реке сада су пуне отпада. Овај свет постаје пакао. У њему више нема места за радост и уживање већ само за бол и патњу.
Последњих година сведоци смо све чешћих ратова и страдања недужног становништва. Човек је направио оружје да би уништио непријатеља, не слутећи да тако уништава самога себе. Разарањем фабрика за време сурових ратова, не само да се загађује природна средина, него се и економске прилике у држави све више погоршавају.
Данас готово да нема образованог човека који се не би пожалио на малу плату и лоше услове живота. С друге стране, сведоци смо да се на скоро сваком кораку могу видети нерадници, склони крађи и убијању. У таквим условима све је мање младих који се интересују за науку и културу, док се све више њих одаје пороцима. Данашњи градови су центри насиља а недужни људи постају жртве.
Осећам како се свет око мене руши... Некада чиста природа сада је загађена, становништво разара беда и сиромаштво, млади људи постају пијанице и криминалци. Па ипак, посматрајући свет који ме окружује, уочавам вредности које заслужују пажњу. Човек је савршенство природе и зато заслужује да ужива у њеним чарима. Зато сви имамо обавезу да чувамо природна и друштвена богатства. Само тако ћемо моћи да сачувамо и сами себе од уништења.
