МОЈЕ РАДОСТИ И МОЈЕ ТУГЕ
Живот је пун разних изненађења. Често ми многа од њих живот учине лепшим. Дани у дугом низу пролазе један за другим а ја покушавам да у сваком од њих откријем нешто лепо. Међутим, свет у којем живимо, носи у себи много зла.
Увек се обрадујем кад ујутру кроз прозор своје собе угледам весело сунце и осетим свим својим чулима како живот око мене тече, мирно као река од извора ка свом ушћу. У животу, међутим, није све тако мирно и тихо. Има тремутака испуњених немиром и невољама.
Тужна и несрећна, често тражим утеху у кругу породице. Окружена љубављу својих најмилијих, покушавам да из сећања потиснем црне мисли. Љубав и пажња које осећам, помажу ми да пребродим све невоље иако ми киша непрестано кваси лице и ветар ме немилосрдно шамара.
У животу има ствари које измичу нашој контроли, али нама се истовремено пружа прилика да креирамо свет око себе. Али, ако већ нисмо у могућности да га променимо, бар нам се пружа могућност да оптимистички сагледавамо ствари и појаве које нас окружују. Сваки пут кад чујем прасак, помислим да је то звук труба и добоша, а не пуцањ топова и пушака. Ако већ морам да слушам плач, нека то не буде јаук за покојником већ весели плач новорођенчета.
Радујем се сваком новом дану иако знам да ми он може донети и несрећу. Научила сам да уживам у лепим тренуцима и да их памтим, а оно ружно да заборављам. Сваког ће се јутра сунце поново родити, а ја сам само обичан смртник, који ће једном заспати вечитим сном. Зато храбро корачам напред, покушавајући да осетим сву лепоту и радост живота, одолевајући свим ударима и свим невољама.
