СУЗЕ И СМЕХ
Дође ми да вриснем на сав глас,
Пустим да сузе ми крену,
Молим, ал’ нио не нуди спас
За ову душу напаћену.
Данима бол моју душу слама,
Са болом лежем, са болом се будим,
Утеху тражим у смеху и песмама,
Јер ако заплачем, могу да полудим.
Зато не питајте зашто се срце смеје,
Сада кад свакоме застаје дах.
У овој ноћи, док снег веје,
Хоћу да смехом прекријем страх.
