Dragi prijatelji,
Rođena sam 06. 04. 1979. godine. Moja dijagnoza na rođenju bila je anomalija u vidu mijelomningocele (spina bifida), zbog čega je 6 nedelja po rođenju izvršena operacija, posle koje se javlja razvoj hidrocefalusa, zbog čega je ugrađen sistem za drenažu likvora, koji je u više navrata revidiran. Poslednja revizija izvršena je 1987. godine, kada je VP drenaža prevedena u VA shunt.
23. 01. 2012. godine urađena je neuroendoskopska intervencija – ventrikulocisternostomija, čime je uspostavljena komunikacija između III komore interpedunkularne cisterne.
Mesec dana nakon te operacije počinje slabljenje mišića donjih ekstremiteta i otežanost pri hodu, zbog koje mi je predložena fizikalna terapija, usled koje nije došlo do poboljšanja, već do lake progresije. 21. 04. 2012. dolazi do nagle potpune oduzetosti DE, zbog čega sam primljena na odeljenje NH KCS. Tom prilikom je na NH KCS odstranjen degradirani sistem (VA shunt) kao i zaostali deo tog sistema na Klinici za vaskularne bolesti KCS jer je izolovan hemolitički streptokok. Tom prilikom ništa nije preduzeto po pitanju otklanjanja uzroka nepokretnosti DE, zbog povišene telesne temperature, koja više od šest meseci nije bila niža od 38 stepeni, već je samo postavljena radna hipoteza, ali se stvarni uzrok nije mogao otkriti.
Posle ovih intervencija upućena sam na fizikalnu terapiju u rehabilitacioni centar Ribarska Banja.
Moje zdravstveno stanje sada je pogoršano. Nakon što sam u više navrata podnosila svu dokumentaciju od lekara specijalista (neurologa i fizijatra), koji su me uputili na rehabilitaciju, lekarska komisija u Kruševcu ove godine je odobrila moj zahtev.
Otpočela sam rehabilitaciju u rehabilitacionom centru Ribarska Banja. Prvih 40 dana rehabilitacija se odvijala uobičajenim tokom, usled koje se mogao uočiti blagi napredak. Posle ovog perioda novi fizioterapeutski tehničari odredili su mi novu terapiju, koja je sprovedena na neodgovarajući način. Kao posledica toga javlja se povišena temperatura, koju su lekari rehabilitacionog centra Ribarska Banja smatrali posledicom infekcija urinarnog trakta, dok su povrede DE tretirali kao nagnječenje mekog tkiva te da klinička slika ne ukazuje na prelom.
Na svoj zahtev, upućena sam na odeljenje Ortopedije u Kruševcu, gde mi je dijagnostikovan prelom oba skočna zgloba. U ovakvom stanju trenutno nisam u mogućnosti da obavljam nikakvu fizikalnu terapiju.
Da li smatrate da bi lekari trebalo da snose odgovornost zbog propusta u mom lečenju, zbog neblagovremene i neadekvatne primene fizikalne terapije i drugih medicinskih mera?
Ovom prilikom ujedno se javljam sa molbom da postanem član Centra za osobe sa invaliditetom grada Kruševca.
S poštovanjem,
Ivana Zajić
Rođena sam 06. 04. 1979. godine. Moja dijagnoza na rođenju bila je anomalija u vidu mijelomningocele (spina bifida), zbog čega je 6 nedelja po rođenju izvršena operacija, posle koje se javlja razvoj hidrocefalusa, zbog čega je ugrađen sistem za drenažu likvora, koji je u više navrata revidiran. Poslednja revizija izvršena je 1987. godine, kada je VP drenaža prevedena u VA shunt.
23. 01. 2012. godine urađena je neuroendoskopska intervencija – ventrikulocisternostomija, čime je uspostavljena komunikacija između III komore interpedunkularne cisterne.
Mesec dana nakon te operacije počinje slabljenje mišića donjih ekstremiteta i otežanost pri hodu, zbog koje mi je predložena fizikalna terapija, usled koje nije došlo do poboljšanja, već do lake progresije. 21. 04. 2012. dolazi do nagle potpune oduzetosti DE, zbog čega sam primljena na odeljenje NH KCS. Tom prilikom je na NH KCS odstranjen degradirani sistem (VA shunt) kao i zaostali deo tog sistema na Klinici za vaskularne bolesti KCS jer je izolovan hemolitički streptokok. Tom prilikom ništa nije preduzeto po pitanju otklanjanja uzroka nepokretnosti DE, zbog povišene telesne temperature, koja više od šest meseci nije bila niža od 38 stepeni, već je samo postavljena radna hipoteza, ali se stvarni uzrok nije mogao otkriti.
Posle ovih intervencija upućena sam na fizikalnu terapiju u rehabilitacioni centar Ribarska Banja.
Moje zdravstveno stanje sada je pogoršano. Nakon što sam u više navrata podnosila svu dokumentaciju od lekara specijalista (neurologa i fizijatra), koji su me uputili na rehabilitaciju, lekarska komisija u Kruševcu ove godine je odobrila moj zahtev.
Otpočela sam rehabilitaciju u rehabilitacionom centru Ribarska Banja. Prvih 40 dana rehabilitacija se odvijala uobičajenim tokom, usled koje se mogao uočiti blagi napredak. Posle ovog perioda novi fizioterapeutski tehničari odredili su mi novu terapiju, koja je sprovedena na neodgovarajući način. Kao posledica toga javlja se povišena temperatura, koju su lekari rehabilitacionog centra Ribarska Banja smatrali posledicom infekcija urinarnog trakta, dok su povrede DE tretirali kao nagnječenje mekog tkiva te da klinička slika ne ukazuje na prelom.
Na svoj zahtev, upućena sam na odeljenje Ortopedije u Kruševcu, gde mi je dijagnostikovan prelom oba skočna zgloba. U ovakvom stanju trenutno nisam u mogućnosti da obavljam nikakvu fizikalnu terapiju.
Da li smatrate da bi lekari trebalo da snose odgovornost zbog propusta u mom lečenju, zbog neblagovremene i neadekvatne primene fizikalne terapije i drugih medicinskih mera?
Ovom prilikom ujedno se javljam sa molbom da postanem član Centra za osobe sa invaliditetom grada Kruševca.
S poštovanjem,
Ivana Zajić
