Kažu da nam je sudbina zapisana na nebesima
I da se protiv nje ne može,
Al’ ja se stalno prepuštam čudesima,
Sve se nadajući da jednom izađem iz ove kože.
Ciganka me je ispod oka gledala,
Spustila karte na sto,
U polutami tiho mi gatala
Da živeću kako mi je dato.
Da l’ mi je suđeno da tugujem,
Da li da živim ili da umrem,
Da plačem il’ da se smejem –
Ni sama reći sada ne umem.
Ako već znaš šta mi je pisano,
Reci mi iskreno, nemoj me lagati,
Hoću da znam šta mi je suđeno
Da mogu jednom na miru zaspati.
