Моја судбина је записана на самом рођењу, јер су ми оба родитеља служила код моћног султана. Упознали су се на двору, отац је био баштован а мајка праља. Живели су у забитом делу харема, некаквом ћумезу, где су једног зимског јутра добили мене.
Бог ми је подарио умилни, певљив и надасве срцепарајући глас и витко тело савршеног облика, које сам, веома често и мимо своје воље, китила раскошним хаљинама и заједно са осталим гејшама, плешући румбу или који други оријентални плес, забављала владара.
Нисам била наметљива, али је он био превише насртљив. Данима ме је одмеравао погледом, сваки милиметар моје фигуре анализирао је до детаља. Онда сам једне вечери опазила како пружа гломазне шаке према мом струку, због чега сам мало устукнула пред њим, али он није престајао да ме прождире гладним очима. Онда је изненада устао и трапавим корацима пошао према мени. Нисам се могла више опирати. Док ме је једном руком обухватио око струка, другом је давао знак осталим гејшама да се повуку. Зажмурила сам, пожелевши да је све ово само сан, али кад сам отворила очи, он је већ почео да скида делове своје одеће, захтевајући од мене да учиним исто.
На тренутак сам пожелела да му се одупрем, али сам постала свесна узалудности таквог поступка. Пустила сам га да клизи прстима свом дужином мога тела, постепено му узвраћајући истом мером, тихо, неспретно, све док није продрео у моје крхко тело. Тада сам вриснула из свег гласа, на шта је он одговорио све јачим стискањем мојих надлактица и кукова, остављајући модре трагове по мојој кожи.
Остала сам да лежим на његовом кревету до зоре.
Следећег јутра искрала сам се на прстима из његове собе и, побегавши из харема далеко, настанила се у малој кући, где сам девет месеци касније родила султанову ћерку. Њено тело је из дана у дан попримало савршено обличје и временом мамило додире обесних младића.
Једне ноћи ми се безнадежно бацила у загрљај и очајнички зајецала. Знала сам шта јој се догодило и не питајући је.
– Мајка ће ти – рекох – увек дати утеху.
Бог ми је подарио умилни, певљив и надасве срцепарајући глас и витко тело савршеног облика, које сам, веома често и мимо своје воље, китила раскошним хаљинама и заједно са осталим гејшама, плешући румбу или који други оријентални плес, забављала владара.
Нисам била наметљива, али је он био превише насртљив. Данима ме је одмеравао погледом, сваки милиметар моје фигуре анализирао је до детаља. Онда сам једне вечери опазила како пружа гломазне шаке према мом струку, због чега сам мало устукнула пред њим, али он није престајао да ме прождире гладним очима. Онда је изненада устао и трапавим корацима пошао према мени. Нисам се могла више опирати. Док ме је једном руком обухватио око струка, другом је давао знак осталим гејшама да се повуку. Зажмурила сам, пожелевши да је све ово само сан, али кад сам отворила очи, он је већ почео да скида делове своје одеће, захтевајући од мене да учиним исто.
На тренутак сам пожелела да му се одупрем, али сам постала свесна узалудности таквог поступка. Пустила сам га да клизи прстима свом дужином мога тела, постепено му узвраћајући истом мером, тихо, неспретно, све док није продрео у моје крхко тело. Тада сам вриснула из свег гласа, на шта је он одговорио све јачим стискањем мојих надлактица и кукова, остављајући модре трагове по мојој кожи.
Остала сам да лежим на његовом кревету до зоре.
Следећег јутра искрала сам се на прстима из његове собе и, побегавши из харема далеко, настанила се у малој кући, где сам девет месеци касније родила султанову ћерку. Њено тело је из дана у дан попримало савршено обличје и временом мамило додире обесних младића.
Једне ноћи ми се безнадежно бацила у загрљај и очајнички зајецала. Знала сам шта јој се догодило и не питајући је.
– Мајка ће ти – рекох – увек дати утеху.
Нема коментара:
Постави коментар