РЕИНКАРНАЦИЈА

Читавих пет минута стајала сам пред огледалом у купатилу, након јутарње тоалете, која је била мој уобичајени свакодневни поступак после буђења, све до одласка у болницу пре два месеца. Била ми је потребна психичка припрема за повратак на старо.
Ко сам заправо ја? – питала сам се, посматрајући своје лице, на којем су још стајали трагови креме, чији сам мирис упијала као жедна земља капи кише после вишемесечне суше. Заиста, два месеца проведена у болници изгледала су као читава вечност.
А шта сам за то време постигла? Продужићу живот за још коју годину, колико може да опстане силиконско срце у мојим грудима, а и чвршће ћу стајати на својим ногама, захваљујући имплантираној коштаној сржи од непознатог донора. Неко је морао да умре да бих ја живела. Но, напокон су све недаће иза мене. Једна епизода мог живота одлази у архиву, али не и у заборав. Памтићу и лепа пријатељства које сам стекла у болници. Испрва сам лежала са девојком својих година, којој је урађена операција на отвореном срцу. После је на њено место дошла старија госпођа, која je чекала операцију на глави, због злоћудног тумора. Не знам шта се даље дешавло у њиховом животу.
Следећег месеца јавила сам се на контролу. Напокон је са мном све у реду. То ми је потврдио лекар који ме је оперисао. Знала сам да откривање идентитета донора није у складу са лекарском етиком, зато га нисам приморавала да много говори о томе, али ми је сам у поверењу рекао да сам срце добила од девојке која је преминула пре само неколико дана, док је донор коштане сржи била старија жена, чије срце није издржало операцију. По изласку ми је показао собу у којој су обе лежале. Изашавши на улицу, зајецала сам на сав глас. Зар су овако добре жене морале да умру да бих ја живела?!
У недељу сам отишла у цркву и запалила свеће за покој душа својих пријатељица. Упалила сам једну и себи за здравље. За нови живот срца и коштане сржи, који су наставили да живе са мном. Попримила сам одлике добрих људи. Коначно сам спознала себе. Сада знам ко сам.

СИВИ КОМПЛЕТ

Мало је са моје стране неучтиво што те одмах на почетку опомињем да не касниш, али бих те ипак замолила да дођеш макар пет минута пре заказаног термина, како би ме лакше пронашао, зато што бих желела да разменимо коју реч пре почетка забаве, јер, сложићеш се, није баш згодно да се на свечаности посматрамо као странци. Мени је твоје лице већ на први поглед остало упечатљиво, али сматрам да теби моја слика са Фејсбук профила, где ми је чело прекривено шеширом а усне заклоњене кажипрстом, не би помогла да ме пронађеш у гомили незанаца. Зато ћу ти одмах напоменути да сам још синоћ спремила сиви комплет, који за наш први сусрет намеравам да обучем. Знам да сива боја није много упечатљива, али бих баш том једноставношћу и желела да привучем пажњу, надам се да ће ти се допасти – цигарет панталоне и кратки сако преко танке свилене блузе у истој боји. Можда нећу бити најлепша, то ми и није циљ, али ћу барем класичним одевањем одударати од шљаштећег стајлинга ове новокомпоноване авангарде, која, ма колико се трудила да то сакрије, носи у себи елементе снобизма, што ми се нимало не допада. Спремила сам и сиви мантил, али ми, с обзиром на актуелне временске прилике и временску прогнозу метеоролога, неће бити потребан, као ни кишобран. На мени једино могу засијати бисери на минђушама, по један сићушан на свакој, јер ћу златни ланац, који стално носим око врата, ставити испод кошуље, да не одудара од једноставности, која карактерише и моје ципеле и омању ташну са минималном нотом елегантције у себи. С обзиром на то да сам ниског раста, нећу правити гломазну пунђу, већ ћу своју дугу косу, сасвим природне смеђе боје, везати сивом гумицом у сасвим једноставан коњски реп. Не желим ни лице да истичем шљаштећом шминком, зато ћу на усне ставити браонкасти руж, да би се сложио са сенком, којом ћу обојити очи. Ако у мору блештавила не успеш да спознаш моју једноставност, нека ти парфем са мирисом ваниле, којим сам испрскала врат, покаже пут до мене. У нади да ћемо се ускоро срести, прими срдачан поздрав од једне сасвим једноставне даме у сивом оделу.